Margit Tomik-Levy: ZEMLJA MRŽNJE I BEZNAĐA

Konacno sam prelomila. Svi moji pokušaji da probudim svest građana BiH, da ih podsetim da im je BiH jedina domovina i da se moraju boriti za njeno ocuvanje – bili su uzaludni. BiH je konacno podeljena po nacionalnim šavovima. Nisu samo politicke propalice krive za ovo stanje. Toliko je malo ostalo BOSANACA, objektivnih i nepristrasnih građana da su apsolutno nevažni na politickoj karti naše zemlje. Svi brinu o svom narodu, gde god bio na ovoj planeti a niko o državi BiH. Zaboravlja se da samo ravnopravnost svakog građana donosi mir i stabilnost državi.

Za BiH više nema nade. Ona više nikoga ne zanima. U BiH se tiho uvlacila mržnja, podele na sve i svašta, netrpeljivost, šovinizam… da bi sada eskalirala. Rat na Bliskom istoku je „upalio svetlo“ da se vidi ko je kakav. Tek sada sam spoznala pravo lice mojih FB „prijatelja“. Mržnja, mržnja i nenormalno ponašanje… Navešcu vam samo nekoliko komentara u objavama mojih Fb „prijatelja“:

O HITLERU:

O JEVREJIMA

Da li ti bednici shvataju da proklinju pogrešne ljude, ljude koji su ostavili neizbrisiv trag na ovoj planeti. Oni ne upucuju pogrde Natanjahuu nego svim Jevrejima pa i onim koji su Natanjahuovim postupcima više užasnuti od njih. Da li mogu shvatiti ti antisemiti, mnogi koji rade, ili su radili recimo u Energoinvestu, da psuju i Bluma koji im je omogucio pristojnu egzistenciju, stan, školovanje dece… Da li shvataju da je šovinizam bolest koja će i njima doci glave?

Nedavno sam napisala da me srce boli za svakom nevinom žrtvom, decom posebno, da kao čovek patim za porušenim gradovima, izgubljenim porodicama, prekinutim detinjstvima… ali ne želim da se svrstavam u navijacke tabore. Hocu da budem objektivna, neutralna i da osudim svakoga ko cini zlo. Doživela sam toliko uvreda od osoba koje su me pratile godinama i dizale (bespotrebno) u nebesa da sam morala prekinuti ta neiskrena „prijateljstva“ a blokirala sam ih preko stotinu. Odjednom su otkrili da sam din dušman i Bosni i Bošnjacima. Srbima i Hrvatima sam to odavno.

To su simptomi mržnje. Dok pišeš onako kako oni svet doživljavaju, dobar si. Kad to iskažeš na drugi nacin, ne razmišljaju o tvojim recima, čak mi spocitavaju nešto što nikada nisam rekla. Žao mi je što sam doživela takve komentare od osoba koje izuzetno cenim. Njihova pristrasnost je ubila intelektualca u njima.

Ja sam napustila Mađarsku jer nisam htela da živim sa mržnjom, šovinizmom i fašistom Orbanom u istoj državi. Sada sam u istoj situaciji ovde u BiH.

Ne umem i ne želim nikoga da mrzim. Ja ne mogu da živim u toj kaljuzi… Užasno je živeti sa islamofobima a jednako tako i sa antisemitima. Ne treba mi to više. Imala sam žarku želju da dam sve od sebe da pomognem BiH u ovoj višedecenijskoj agoniji, onoliko koliko mi moje godine dozvoljavaju. Međutim, vas to ne zanima. Vi više volite da rešavate svetske probleme u trenutku kad vaša kuca gori. Meni je to neshvatljivo i više u tome ne želim ucestvovati.

Ovaj je moj poslednji tekst o politici na Fejsbuku. Ne želim više tu trošiti ni energiju ni vreme. Na Fb cu ostati kao posmatrac, kao vecina vas, sve dok me i odatle ne oterate. Nastavicu svakodnevno pisati i komentarisati dnevno politicke teme za svog izdavaca g. Gorana Mikulica, dok je zainteresovan da objavljuje moje knjige. Možda napišem još nešto iz života, iz mooje duge umetnicke karijere, neku humoresku za nekog izdavaca ko je zainteresovan da to objavi… Nakon toga, bicu samo penzioner i dobra komšinica mojim susedima.

Na slici smo Avdo i ja. Avdo je Bosanac i Bošnjak kojem se divim. Njegova ljubav prema BiH je jednaka mojoj. Njegova žestoka borba za BiH bi trebala da imponuje svakom normalnom čoveku. Njegova ljubav prema ljudima svih naroda i nacija je jednaka mojoj. Cast mi je da smo ovu borbu vodili dugo godina, doduše razlicitim metodama ali sa istim ciljem a samo zbog njega mi je žao što izlazim iz ringa pre poslednjeg udarca gonga.